УМЕТНИЧКА КОЛОНИЈА "БАКАР" БОР-МАЈДАНПЕК, 
Прва уметничка колонија "Бакар" Мајданпек, 1995.

Организатор: Музеј рударства и металургије Бор - Одељење Мајданпек * Домаћин колоније: Фабрика бакрних цеви Мајданпек * Организациони одбор: Слободан Филиповић, Паун Ес Дурлић, Мирко Тодоровић, Драгана Грујић * Срадник у организацији: Музејско друштво Мајданпек * Организатори рада и мајстори сарадници вајара у Фабрици: Лаза Павловић, Драган Николић, Мирољуб Благојевић, Кузман Булутић, Влада Перић, Зоран Журкић, Томислав Траиловић, Драган Радосављевић, Велибор Траиловић, Владимир Рајић, Бранко Спасојевић, Жарко Перуцић * Каталог уредили и опремили: Паун Ес Дурлић и Мирко Тодоровић * Предговор: Лидија Мереник


          Лидија  Мереник
       
ПРВА УМЕТНИЧКА КОЛОНИЈА "БАКАР" 1995. -  МАЈДАНПЕК

 

Коста Богдановић, Балша Рајчевић и Душан Донков чине овогодишњи, први по реду сазив вајарске колоније "Бакар" у Мајданпеку. Посебан тематски и медијумски део представља и сликарски сазив колоније, у коме су овог лета радили Славољуб Чворовић, Бранислав Вулековић, Бранислав Цепењор, Зоран Граовац и Дејан Богдановић. Очигледно је да су сликари остали под утиском чудесних призора које пружа Мајданпек, а готово сви су забележили северни ревир као најпривлачнији и за сликарство пејзажа најпровокативнији мотив. Тако пејзаж, са свим својим традиционалним примесама остаје доминантан мотив за слике Славољуба Чворовића и Бранислава Вулековића. Искораке из тематско - представљачког праве слике Бранислава Цепењора, угледног сликара из Мајданпека и Зорана Граовца из Београда. Цепењор ствара надреална сновиђења и имагинативне призоре изван граница теме или жанра, а Граовац коришћењем јаких колорисаних партија ствара једно привлачно, постматиско сликарство којем тема служи тек као подстицај да се домогне пластичних закона слике.

Пружајући изванредне могућности за вајарски рад у својој фабрици бакарних цеви, Мајданпек се ове године придружије већ традиционалној колонији у Бору. Судећи по броју изведених скулптура, као и по њиховом квалитету, рад у Мајданпеку био је веома инспиритиван за скулпторе. О томе сведоче и дела позваних уметника. Њихове радове одликује јака материјалност и врсна материјализација. Скулптуре су изведене уз употребу и уз помоћ низа поступака примерених обради бакра. У том погледу, као и у коначном утиску равнотеже коју пружа однос материјал - облик, настале скулптуре обележава појам "истинитости материјала" - истицање његове супстанције и сугестивног деловања на коначни, изведени облик. Тиме се сторене дела Богдановића, Рајчевића и Донкова укључују у савремене токове скулптуре и њене темељне феноменолошке претпоставке. Прецизна стилизација облика карактеристична је за ова дела. Коста Богдановић наставља у свом опусу већ започето истраживање хармоничног поретка између материјала, поступка његове обраде, форме који ови изискују и коначних видова перцепције насталог дела. Два рељефа, Пентаграм и Бљесак бакра оживљавају већ истражене геометријске облике који употребљавају елементе инверзне перспективе и замке перцепције и следе идеје металних рељефа из предходних година. Мала серија под називом Деформисане цеви носи одлике скулптуре процеса: коначно дело тако постаје дослован траг поступка, у коме се користе могућности притиска на метални облик до граница његове издржљивости. Скулптуре Балше Рајчевића у Мајданпеку добијају нови подстрек, велику мотивацију, високи извођачки квалитет и једну за овог уметника нову естетску димензију.

Серија Метаморфозе ефектна је у својој једноставној форми која је резултат веома сложеног поступка. Као и код Богдановића, до максимума су искоришћени поступци обраде. Цевасте форме Метаморфоза пружају моћну слику процеса деформације и изобличавања (извлачење, сабијање цеви) до коначног циља, нове створене конструкције која, блиско свом називу, показује двојаки преображај. Први је конкретан преображај материјала и облика у уметничко дело исконске форме, други је преображај који је видан у опусу Балше Рајчевића и он се дугује очигледној инспирацији и фасцинацији материјалом. Слични таласи инспиративне мотивације надахнули су и Душана Донкова, вајара који је дуго био одсутан са излагачке сцене. Он је у својим делима користио наизглед једноставнији поступак у обради бакра, а резултат је најближи склапању нове конструкције, јер се поступак резања метала користио за даљу изградњу или додавање облика. Резултат су духовити асоцијативни облици Израстање, Радост и Асиметрична композиција.

Посебан део чине скулптуре на отвореном. Поред поменутих скулптура Донкова, ту су и скулптуре већих формата Косте Богдановића и Балше Рајчевића. Диптих Балше Рајчевића који даје праву визуелну асоцијацију на сусрет или додир створена је на израстању облика из облика, у споју облика затворене и отворене форме. Рађена у меком бакру, она пружа композицију ефектне форме и просторног цртежа. Улаз Косте Богдановића је скулптура-обелиск. Она се, најшире узев, може сматрати старежном скулптуром. Уметник је овога пута искористио могућности челичних делова старих машина и цеви затечених у фабрици и прекомпоновао их у врсну форму споменика - обелиска - тотема.

Бранкуши је говорио да једноставност није циљ, већ да се до једноставности долази упркос себи, онда када се уметник приближава правом значењу ствари, вероватно њиховој огољеној суштини.Та форма треба да буде савршена - да би била достојна духа. Ако постоји нешто што показује дела Богдановића,Рајчевића и Донкова, онда је то вероватно једна ненаметљива духовност која као да израста из ових Бранкушијевих речи. Уосталом, за уметност је најкомпликованији управо пут до истинске једноставности.
                                                                                               


I Radionica:

 KBogdanovic*Donkov*Vulekovic*Cvorovic*Graovac*DBogdanovic*Cepenjor*Rajcevic

II Radionica:
Rajcevic*Krstevska*BPetrovic*Pantelic*Pejcic*Krnajski
III Radionica
Krnajski*Momirov*Babic
IV Radionica:
Babic*Brkanovic*DPetrovic*Protic

*Home kolonija*Home galerija*Home site*Knjiga utisaka
.