УМЕТНИЧКА КОЛОНИЈА "БАКАР" БОР-МАЈДАНПЕК, 
Друга уметничка колонија "Бакар" Мајданпек, 1996.

Организатор: Музеј рударства и металургије Бор * Домаћин колоније: Фабрика бакрних цеви Мајданпек * Уметнички савет: Миодраг Рогић, Слађана Ђурђекановић, Драгана Грујић, Драгомир Тодоровић * Организациони одбор: Слободан Филиповић, Мирко Петровић, Мирко Тодоровић, Драгана Грујић, Бранислав Цепењор, Душан Ткаченко, Томислав Тодоровић *  Штампан је заједнички каталог за обе колоније * Издавач: Музеј рударства и металургије Бор * Уредник: Слађана Ђурђекаовић * Предговор: Миодраг Рогић


Миодраг Рогић

ИЗ ПРЕДГОВОРА КАТАЛОГУ УМЕТНИЧКЕ КОЛОНИЈЕ "БАКАР"

БОР-МАЈДАНПЕК 1996. ГОДИНЕ

Истовремено кад и у Бору, у Мајданпеку,  делали су кипари и сликари  овогодишњег сазива. Од вајара, били су ту: Драгослав Кранајски, Балша Рајчевић, Зоран Пантелић и Веселин Пејчић, а међу сликарима смо срели имена: Мирјане Крстевске, Бранислава Цепењора и Братислава Петровића.

Показало се када је вајарство у питању, да је Фабрика бакарних цеви у Мајданпеку веома подстицајна. Слично прошлој години, скулптори су и овог пута дали маха својој машти. Иако бакарне цеви и плоче наизглед сужавају круг тема и идеја, испало је да су кипари дорасли свом задатку. Крнајски је од јединственог материјала, сводећи скулптире на препознатљиве форме стуба и јарбола, дао видан допринос будућој Глиптотеци у Мајданпеку. Балша Рајчевић нашао је прави израз у овој колонији: развијајући своје идеје о монументалној пластици, он је духовито и спретно решавао облике. допуштајући и гледаоцу да учествује у његовој игри. Сав у наговештајима, Зоран Пантелић је нашао успешан спој између своје скулптуре и неких могћности блиских примењеној иметности, а Веселин Пејчић је дао нагласак на својим радовима подсмешљивој страни живота.

Ако су, лане, сликари ове колоније били канда оптерећени потребом да сликају мотиве из околине града, а они нажалост, нису увек занимљиви, овог пута, срећом. све је препуштено уметницима на вољу. Тако је изостао чувени северни ревир. Мирјана Крстевска најплоднија по броју слика, и најспособнија по стилу, супростављајући топле и хладне тонове, ствара сликарство све из судара геометријских облика и боја. Када је подстицај у питању, близак пејзажистима који у природи налазе свој велики изазов, Братислав Петровић нашао је захвалан повод у старој мајданпечкој цркви која, иако смештена међу новим зградама, зрачи лепотом својих облика.

На просторима некадашње римске Мезије а данашње Србије, одувек је било бронзе и бакра. Сликара по традицији, било је више него вајара. Припадници данашњег нараштаја показују речито и ове скулптуре у Бору и Мајданпеку осведочени су поклоници изражавања у бронзи. Колико њихову моћ стварања краси ослањање на традицију а колико предано трагање за новим формама на вама је да оцените.

Скулптуре ће, већ данас, тражити и, ако вреде, наћи своје место не само у просторима музеја и галерија, већ и у подједнакој мери на слободним површинама.    


I Radionica:

 KBogdanovic*Donkov*Vulekovic*Cvorovic*Graovac*DBogdanovic*Cepenjor*Rajcevic

II Radionica:
Rajcevic*Krstevska*BPetrovic*Pantelic*Pejcic*Krnajski
III Radionica
Krnajski*Momirov*Babic
IV Radionica:
Babic*Brkanovic*DPetrovic*Protic

*Home kolonija*Home galerija*Home site*Knjiga utisaka
.