УМЕТНИЧКА КОЛОНИЈА "БАКАР"  
Трећа вајарска радионица ФБЦ" Мајданпек, 1997.

Organizator i domaćin Radionice: Fabrika bakarnih cevi Majdanpek * Selektor: Balša Rajčević, akademski vajar * Izadavač kataloga: Fabrika bakarnih cevi Majdanpek * Katalog uredili: učesnici Radionice * Kompjuterska priprema: Paun Es Durlić * Fotografije: Dragoslav Krnajski * Štampa: Inpress, Beograd * Tiraž: 300 primeraka * Koloniju pomogli: RSGV - Novi Sad, Vemus autocommerce - Beograd, Đurđeva trans - Gornji Milanovac.


Balša Rajčević                                                       

TREĆI SAZIV UMETNIČKE KOLONIJE "BAKAR" U MAJDANPEKU

Ovogodišnjim, trećim sazivom, umetnička kolonija »Bakar« iz Majdanpeka, postaje polako tradicionalna manifestacija. Svaka kolonija ima neke svoje specifične karakteristike. Kolonije ne čine samo raznovrsni ambijenti i šire okruženje u kome umetnici stvaraju, već i uslovi pod kojima to čine. U stvari, uslovi su od presudnog značaja i za kvalitet nastalih radova. Slikarske kolonije su u pogledu tih, tehničko-zanatskih uslova, manje-više slične, ali u vajarskim kolonijama postoje velike razlike. To i čini umetničku koloniju u Majdanpeku, maltene jedinstvenom. Već pri prvom susretu, vajari dožive ogromnu, besprekorno sređenu halu ove fabrike poput neke »laboratorije«, stvorenu za umetničko eksperimentisanje. Okruženi sa svih strana različitim mašinama, bogato opremljenim radionicama, brdima različitih industrijskih materjala – predmeta od bakra, sa velikim pregledno i pedantno sređenim otpadom pozadi hale kao i ekipom ljubaznih i predusretljivih, stručnih zanatsko-tehničkih saradnika koji im stoje na raspolaganju za realizaciju gotovo svih zamisli, umetnici se stvarno osećaju kao oni malobrojni, izabrani, »svetski« vajari; kao da su u nekom snu banuli u jedan savršeni, »gigantski vajarski atelje«. Uostalom, u samo dva dosadašnja poziva vajari su kvalitetom svojih ostvarenja već i potvrdili značaj radnih uslova.

Ove godine organizator kolonije »Bakar« odlučio se da pozove samo vajare, bez slikara, po mom mišljenju sasvim opravdano (fabrika je pravo, kao stvoreno mesto za vajare). U logičnom izboru opredelio se za Božidara Babića, Dragoslava Krnajskog i Željku Momirov, u relativnom smislu predstavnike starije, srednje i mlađe generacije, ali, što je najbitnije, vajare koji su uglavnom svi radili, ne samo u metalu već i od industrijskog poluproizvoda kao radnog materjala.

Božidar Babić je poštovao prirodu materjala, samo na jedan način svojstven asamblažu... Selektor je ove godine i predložio B. Babića kao autora koji decenijama stvara asablaže od metala, koristeći sa otpada odabrane delove od različitih rashodovanih mašina, oruđa, industrijsko-tehničkih predmeta, koje po asablažnom principu spaja u nove, umetničke celine. Pokazalo se da je izbor opravdan, jer je Babić bio, izgleda  posebno ipresioniran fondom fabričkog otpada, i uz pomoć varioca sačinio – istina manjeg formata – ali ni manje ni više nego dvadesetak skulptura! Na svoj način spajanjem različitih elemenata, pošavši ili došavši do često dvosmislenih i višesmislenih asocijacija, on je stvorio duhovito i ponekad, u poetskom smislu, uzbudljivo složene celine. Taj poetski princip dovođenja u vezu i odnos različitih, raznorodnih elemenata u funkciji novog, često neočekivanog značenja, sada je primenjen u tvrdom i opipljivom materjalu. Ovako se iz »otpada« rađaju »Jahači«, »Paun«, »Buljine«, »Stari bicikl«, »Torzo mladića«, »Paul Kle« i sl.; uzbudljivi i atraktivni zbog neke vrste iracionalne prepoznazljivosti i istovremeno neobičnosti.

Dragoslav Krnajski je vajar koji se, takođe, idealno uklopio u radno-materjalne uslove fabrike bakarnih cevi i koji je već imao velika i uspešna iskustva u radu sa gotovo istim materjalima. Njegova dela su uzoran primer direktnog rada u materjalu, neposrednog izražavanja datim materjalom; znači: poštovanja prirode, zahteva i jezika materjala. Zato je on težio da, kao i prošle godine, stvori dela, koja minimalnim intervencijamana materjalu ispunjavaju sve željene i potrebne vajarske zahteve; i u tome je potpuno uspeo.

Ove godine, suprotno od Babić, D. Krnajski se orjentisao na jednu skulpturu, ali impozantnih dimenzija, preko 5m visoku. Skulptura je nazvana Q (simbol bakra), jednostavno i redukovano je oblikovana, zato njena forma deluje snažno, poput nekog velikog štita. Ali podseća i na neki svojevrsni hram – apsidu, pomalo i na vodopa. Ipak ima najviše nekih opštih arhitekturalnih obeležja. D. Krnajki je vajar blizak duhu minimal-art-a ili oblikovanju primarnih skulptura. On je ostao veran svom duhovno-formalnom pristupu. Njemu je bliska deviza: »minimalnim sredstvima ostvariti maksimum izražajnog rezultata«.

Željka Momirov se uklopila u uslove i zahteve ove kolonije, ali indirektno na drugi način. Imajući već iskustva sa radom u metalu ali i svojim dokazanim dekorativnim-apstraktnim senzibilitetom, u pozitivnom modernom smisli kao i sklonošću ka eksperimentu, kombiniraju u novim materijalima; zahvaljujući sada novim radnim uslovima ona je »otkrila sebe« na isto tako nov način; njene predispozicija oplođene su novim mogućnostima; ispirasane na licu mesta.U delima »Talasi« i »Linije« ona je osetila mogućnost da se – pošavši od svojstvene prirode cevi, kao neke svojevrsne linije – poigra različitim ritmovima i kretanjima te linije u prostoru. U slučaju »Talasa«, to ritmičko kretanje sprovela je po tlu, a »Linije« se kreću u vazduhu, ka nebu. U delu »Tri kocke« ona polazi od upresovane bale otpadnih cevi i malom intervencijom stvara novo delo. Naime, ona bale haotično izvinjenih, zbijenih, ispresovanih cevi »uramljuje«, uokviruje pravim cevima, po svim ivicama, i tako, one deluje kao upakovane u neke svojevrsne, »prozračne« kofere. Ali, u plastičnom smislu, dobija uzbudljiv kontrast: čvrstog, pravilnog i preciznog okvira amorfnog jezgra.


I Radionica:

 KBogdanovic*Donkov*Vulekovic*Cvorovic*Graovac*DBogdanovic*Cepenjor*Rajcevic

II Radionica:
Rajcevic*Krstevska*BPetrovic*Pantelic*Pejcic*Krnajski
III Radionica
Krnajski*Momirov*Babic
IV Radionica:
Babic*Brkanovic*DPetrovic*Protic

*Home kolonija*Home galerija*Home site*Knjiga utisaka
.